Imamo enzim fosfor- diesteraza, ako nemamo tog enzima ne može da se odvija proces stvaranja energije i od ATP (adenozin tri fosfat) i AMN (adenozin- monofosfat) traže fosfor- diesterazu, ona se nalazi u celom našem telu, ima ključnu ulogu u celom procesu, nedostatak pravi problem.
Slika 1. Važnost enzima u svakodnevnoj ishrani za mlade i starije osobe.
Nedostatak jednog enzima kod jednog deteta život je ugrožen zbog toga, 15000 dolara se plaća za život deteta, da se sintetiše jedan taj enzim. To je jako skupo.
Ako nedostaje neki enzim, recimo u deljenju ćelije, ako nema dovoljno enzima telomeraze, onda na kraju hromozoma nalazi se telomere, male kao na pertlama mali završeci, ima ključnu ulogu u podmlađivanju čovekovog tela. Ako nemamo telomeraze, telomere ne mogu da funkcionišu.
Živi enzimi, u najvećem broju slučajeva naše telo proizvodi enzime, ali mi unosimo enzime u sirovoj živoj hrani, mi ćemo pomoći endogenim enzimima, to su endogeni (unutrašnji enzimi) koji stvara naše telo, egzogene enzime unosima spolja, ako unosimo dovoljno enzima koji ulaze spolja, mi imamo štednju endogenih enzima, živimo duže. Enzimi duže trajum, dejstvo je ispoljeno u punoj meri, imaćemo mlađi organizam.
Enzimi mogu biti uništeni usled nekih faktora to je kuvanje hrane.
Kuvanjem uništavamo enzime, zatim možemo ih uništiti stresnim stanjem. Stres smanjuje dejstvo enzima unošenjem prerađenih namirnica pospešuje veliko angažovanje naših unutrašnjih enzima i mi ih trošimo, zato nisu dobre prerađene namirnice. Ako imamo fizičku aktivnost, imaćemo zdravije telo, proizvodićemo više imunih ćelija, iskorištivost naših enzima će biti bolja i veća.
Ako imamo poivišenu temperaturu u telu, da li ćemo imati veću ili maju aktivnost enzima?
Visoka temperatura u telu, poboljšaće rad enzima, oni će se angažovati u većoj meri.
Ali visoka temperatura napolju leti, kada držimo hranu na visokoj temperaturi na suncu, onda će enzimi biti smanjeni. Što je hrana duže izložena sunčevoj energiji, ako je sunce jako, enzimi će biti smanjeni.
Ako je izlažemo normalnoj sunčevoj energiji, kada sunce nije jako, onda je to dobro da se enzimi angažuju, izvuku iz tela. Enzime gubimo i starenjem, mnogo šta počnemo da gubimo nakon 35-te godine godine života, nekad i nakon 30- te godine i imamo smanjenu aktivnost enzima, procesi u telu polako počinju da usporavaju, digestivni enzimi, enzimi koji služe za varenje nisu isti kod osobe koja ima 20, 40 ili 60 godina, smanjuje se njihova aktivnost iu tolikoj meri da jedva funkcionišu.
Kod starijih osoba moramo malo skuvati hranu, nisu sposobni ti digestivni enzimi da razlože živu hranu, ima puno vlakana.
Moramo voditi računa da kombinujemo, da ne preterujemo samo u živoj hrani, da dajemo i kuvanu hranu, što manje angažujemo digestivni sistem, jer on ne može da vari hranu u potpunosti kao što vare organizmi mladih ljudi. Ako imamo osobu kojoj želimo da pomognemo, da uvek imamo u vidu godine, da li je u pitanju dete, da li je osoba starija. Enzimi kod dece nisu svi aktivni, njihov digestivni sistem nije razvijen, mladi ako se pravilno hrane, oni stiču ogromnu zalihu u organizmu koju će kasnije moći da crpe.
Stvaraju se bazne rezerve u organizmu, koje mogu da koriste kasnije.
Slika 2. "Živi enzimi" u sirovoj hrani.
Mladi ljudi stvaraju najviše zalihe u organizmu, upravo u tom mladalačkom dobu. Kada stvore dobro telo i dobar duh u telu, biće mirni u kasnijem životnom periodu. Mi činimo da sve više opteretimo enzime, imuni sistem, organe, sisteme organe, ćeliju da ona u 40- oj godini počinje da propada.
Matične ćelije se stvaraju na početku posle jajne ćelije spajanjem u prvim tim deobama dobijemo matične nediferencirane ćelije koje nam kasnije služe da podmlađuju organizam i intervenišu gde je potrebno. Kako mlad čovek ne razmišlja o tome, kako roditelji ne razmišljaju o svojoj mladoj populaciji koliko je važno da se pravilno hrane ta populacija, pravilno razvija, da ima fizičku aktivnost, da ima emocionalno dobro stanje i da stvara ogromne zalihe koje su tako servirane i omogućene u tom vremenskom periodu.
Po meni je to veliki greh da se to ne iskoristi.
Nastaju problemi zato što ne želimo da posvetimo pažnju svom telu u onom periodu koji je najbolji, koji je u svakom smislu reproduktivan, kada kažemo reprodukcija mislimo na potomstvo, ali reproduktivnost može da se odnosi na celo telo, stvaranje novih ćelija, obnavljanje novih ćelija, reprodukcija.
Enzime gubimo starenjem, ali ako pojačamo u starijim dobima, povedemo računa o ishrani, imamo dobru fizički aktivnost i sunčeve svetlosti, mi ćemo održati dobar rad enzima i onda će telo dobro funkcionisati. Nekad starija osoba ima bolje varenje, nego neki mlad čovek ili mlada osoba koja je upropastila digestivni sistem napadom na njega od rođenja.
Sve se više priča u medijima kako ljudima ugrađujemo stentove mladim i starijima, kako da skinemo težinu putem mokraćnih zahvatam kako da pijemo lekove što više, niko ne govori o najvažnijoj stvari, a to je sprečavanje nastanka bolesti. Ako već dođe do poremećaja, da se utvrdi uzrok zašto je došlo do poremećaja, da se radi na uzroku nastanka bolesti., to su ključne stvari koje bi spasle ljude i uštedele puno novca kako lično tako i celoj društvenoj zajednici, onda bi manje davali na bolnice, lečenje, na lekove.
Moćnicima je cilj da se što više razboljevamo i zato se priča samo o bolestima, na TV i radijiu.
Sećam se prijatelja koji kažu, e imam dijabetes mojih godina, kancer, ne mogu da hodam ,bolu me kolena, ramena, reumatoidni artritis. Ne vodimo računa o zdravlju, ne vodimo računa o prevenciji.
To je najveći problem današnjice i savremenog načina života, što ne vodimo računa kako da održimo telo u onom vremenskom periodu koji je za nas najdragoceniji, da iskoristimo mogućnosti mladih ćelija, posebno matičnih ćelija koje će uvek utrčati u pomoć da poprave grešku ili mutaciju u našim genima.
Slika 3. Vlakna u biljnoj hrani
Коментари
Постави коментар