Krajnji problemi koji mogu nastati kao komplikacije kod dijabetesa:
-izumiranje delova tkiva na nogama, dolazi do slabije ishrane tih organa, u nekim slučajevima može doći do stvaranja rana koje ne mogu da zaraste, do odsecanja delove tela ( stopala, potkolenica) nije uopšte banalna bolest skraćuje životni vek, bolest koja čini život lošim, prevencija je ključna da ne dođe do dijabetesa. Pre nego dođe do dijabetesa, imamo predijabetično stanje koji je uzrokovan lošom ishranom, nedostatkom fizičke aktivnosti, lošim spavanjem i stresnim stanjem. Jedan od velikih problema kod ulaska u dijabetes predstavlja gojaznost, gojaznost možemo smatrati faktorom rizika za dijabetes.
Slika 1. Voće sa niskim GI
Šećerna bolest više procentualno izražena kod pretilih (preterano gojaznih ljudi).
Posledice su velike, moramo puno učiniti da to sprečimo. Kako u normalnim uslovima dolazi, kako da se objasni osobi koja želi da prevenira šećernu bolest posebno ako je neko iz porodice, prvo koleno (otac i majka, baba) ako su imali dijabetes, genetika je faktor rizika.
Mi ne moramo imati gen za dijabetes ili ga imamo, ali ga ne moramo dobiti. Ta zabluda da ćemo imati dijabetes samo zato što nam je neko u porodici imao je baš prava zabluda. Ne moramo dobiti dijabetes ako vodimo računa o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti koje su ključne za dobar rad organizma i izbegavanje tih stanja i u krajnjim slučajevima dobijanje šećerne bolesti.
Pre nego što počnemo da pričamo o tome kako funkcioniše normalni ulazak glukoze u naše ćelije.
Pojavi se parče banane ili pojeli smo voće, kada uzimamo hranu koja sadrži ugljene- hidrate, moramo voditi računa koja je to vrsta ugljenih hidrata.
Slika 1. Unos dozvoljenog voća i DIJABETESA.
Voće ima dosta vlakana, dovoljno vode, ta fruktoza koja se nalazi u voću neće tako brzo ući u krvotok, nisu to brzi šećeri, ući će normalno pod određenim procesima. Čim uzemo šećer i sažvaćemo šećer, banana, natopimo pljuvačkom, uđe u želudac, dvanaestopalačno crevo kad se tu razloži glukoze, molekuli ulaze u krvotok i sada bi molekul glukoze trebao da prođe kroz krvne sudove i da uđe u jednoćelijski prostor i da dođe do membrane ćelije.
Svaka dva minuta vrši se kontrola prisustva šećera u krvotoku, to rade beta- ćelije pankreasa, beta- ćelije pankreasa putem svojih receptora imaju informaciju koja je količina šećera u krvi, ako je prevelika količina šećera u krvi, to znači da pankreas izluči puno insulina i da razloži šećer i to je loša varijanta, ako je normalna količina šećera, onda će se izlučiti određena količina insulina i on će biti razložen, lepo sproveden i insulin će progurati šećer kroz krvne sudove, ubaciće ga kroz jednoćelijski prostor i doći do membrane.
Na membrani naše ćelije nalaze se vrata, puno vrata je na membrani ćelije, insulin ima obavezu i fiziološku ulogu da ubaci glukozu, sada je to u obliku molekula da ubaci u ćeliju, u ćeliju pored normalnih sastojaka koje imamo, imamo citoplazmu, goldzijev aparat, nukleus, specijalne organele (mitohondrije), šećer zapravo gluikoza treba da stigne putem mitohondrije. Mitohondrije proizvede energiju, ali ako je insulin ubacio glukozu, iz ćelije izlazi supstanca koja se zove glut4. Glut4 hvata molekul glukoze i putem određenih procesa ubacuje ga i dovodi do membrane mitohondrije, zatim glukoza ulazi u mitohondrije.
Da li je dovoljno da samo mitohondrija dobije glukozu da bi mogla da proizvodi energiju?
Коментари
Постави коментар