KAFA
Kofeinski napici, napici koji sadrže kofein u svom sastavu,
uglavnom mogu predstavljati zavisnost?
Kofein je supstanca koji brani od napada insekata i manjih
životinjskih vrsta, kofein je vrsta pesticida, alkaloid, pripada grupi alkaloida
(metil- ksantin) i možemo govoriti o negativnim i pozitivnim efektima kofeina.
Pozitivni efekti su kratkotrajni i nemaju nekog značaja, negativni su veoma
zabrinjavajući.
Stručnjaci poput profesora doktora Stefana Pčeninskog,
profesora Vilijama Dementa, Erike Švarc upozoravaju na štetnost kofeinskih
napitaka, najveću štetu imamo upravo od kofeina, oni smatraju da je kofein opijat i da može delovati na
principu opijata, zato što stvara zavisnost.
Preko 80 biljaka u svetu sadrži kofein i kada insekt priđe
toj biljci koja sadrži kofein, kafa ima najviše kofeina i kada životinja malo
priđe ona samim dodirom sa biljkom bude na neki način paralisana, ona doživi
jednu malu anesteziju i neka životinjica ako baš bude uporna da stalno gricka
tu biljku može i da nastrada zbog toga.
U sadejsvu sa drugim supstancama koje se nalaze u tim
biljkama, biljke se brane od njihovog lomljenja, recimo kada erlant koga ima u
severnom delu Evrope i u Americi, to je jedna vrsta životinja i kada prilaze
drvetu kao što je Akacija ili bagrem onda ona uzimajući to lišće, o kada dođe
do jedne granične vrednosti onda biljka počinje da luči feromone, supstance
koje daju do znanja da treba da prestane da gricka lišće na tom drvetu negoda
pređe na sledeće drvo ali ne odmah susedno nego još malo, jer ti feromoni
deluju tako da je miris jedan koji odvraća životinju da dalje nastavi da remeti
tu ravnotežu u prirodi i ona one desetak metara dalje, pa dvadesetak i počne da
uzima drugo lišće.
Recimo gusenica kada dođe na neko lišće i onda list dozvoli
da gusenica uzme, da ga načne i pojede ali odmah počinje da luči svoje mirise i
određene supstance koje je neutrališu i udaraju, pređu na sledeću.
Naučnici su utvrdili, posebno profesor Stefan Pčeninski,
koji je napisao knjigu, koji su utvrdili da je kofein u najvećoj meri mutagen,
on može da izvrši mutaciju na nivou gena.
Kofein koga ima najviše u kafi može da prodre u placentu
majke u trudnoći i da dođe do testisa
bebe i da ošteti testise, njegovo dejstvo je veoma zabrinjavajuće kada je u
pitanju slabost organizma i kada imamo puno toksina drugih koji zajedno u
sinergiji stvaraju napad na naš organizam.
Kofein kako stvara zavisnost, on uđe u jedan deo našeg mozga
koji se zove nukleus akumens i tada mozak počinje da luči beta endrofine i
poznata je činjenica da endrofini uvek daju lepo raspoloženje i podignu nivo
budnosti i mi se osećamo lepo ali oni drugi koji ne uzimaju kofeinske napitke
isto tako mogu da se osećaju lepo.
Mi imamo naše neurotransmitere koji nam daju lepa osećanja,
to su naši endorfini koji se luče kada smo raspoloženi, kada volimo kada imamo
u sebi pozitivnu energiju i kada smo zadovoljni.
Jedan od poznatih neurotransmitera je adenozin, međutim kada
uđe kofein u naše telo onda on bude
nadmoćniji od adenozina i prosto ga potisne, i onda kofein počinje da caruje,
adenozin je negde u telu ali nema veliku ulogu i kofein preuzima njegovu ulogu.
Zato i jeste problem kada se odvikavamo od pijenja napitaka
sa kofeinom, da dođe do glavobolje, mozak naređuje da se izazobve glavobolja,
suže se krvni sudovi, da bi se dopingovali kofeinom i onda dovoljno je da uzmemo jedan ili dva
gutljaja kafe i da glavobolja popusti, i to traje do desetak dana, ali u većem
broju slučajeva se izazove glavobolja, i tada bi bilo dobro da stavimo u frižider
jednu šolju kafe pa da onda kada dođe problem, mi uzmemo dva, tri gutljaja, naš
mozak dobije kofein i on se smiri, i onda adenozin počinje da se vraća polako u
naš mozak i onda dolazi do susreta, izlazi kofein ulazi adenozin i mi se posle
desetak dana vraćamo u jedno normalno stanje gde imamo ono što proizvodi naše
telo, ne unosimo te stimulanse.
Kofein podigne nivo adenozin-monofosfata, to je prekursor
adenozin tri fosfata koji nam daje energiju, negde za 1200 puta u ileomu, gde
se vrši apsorbovanje hranljivih sastojaka, on podiže nivo adenozin-monofosfata
za 1200 puta, praktično podiže njegovu apsorbovanost za jako veliki procenat,
onda mi dobijemo energiju.
Kada imamo tako veliku koncentraciju tog energetskog
potencijala onda i tu postoje enzimi, enzimi se uključuju i treba da razlože
adenozin-monofosfat a to radi enzim fosfodiesteraza koji treba da razloži tako
veliku količinu adenozin- monofosfata, obično je nema dovoljno i onda dolazi
zbog povišenog nivoa adenozin-monofosfata do nekontrolisanog rasta nekih
tkiva,posebno onih tkiva koji su već došli u neku mutaciju, kao što su tkivo
ciste na dojci, adeno ciste na dojci, i one počinju da rastu, taj proces
pospešuje nastanak ovih stanja. Profesor Mington sa univerziteta Ohajo, to je
praktično dokazalo, mereno je prisutvo adenozin- fosfata i potvrdio je da je
kod zdrave dojke, taj procenat meri se u pikomolima 3,4, pikomolima po g
belančevine, merio je adenocistu ili filacistu koja je postojala kod dojke i
utvrdio je da je to 9,5. Kod malignih procesa na dojci, utvrđeno je da ima
preko 30,4 pikomola po g belančevine. Kofein neposredno kroz podizanje
adenozin- monofosfata, može biti uzročnik, jedan od nastanka kancera dojke. Sve
te priče oko toga koliko kafa ima antioksidanasa su prazne priče, igra proizvođača.
Ako imamo antioksidanse u kafi, koja najviše sadrži kofeina, onda to nije ta
kafa koju pijemo. U sirovoj zelenoj kafi koja nije pržena, to je ta kafa koja
sadrži antioksidanse, kofein ostaje, a gube se antioksidansi. Kafa se prži na 280
i 320 stepeni, to je izuzetno velika temperatura. Ugljenikove veze počinju da
se raspadaju, prilikom tog raspadanja ugljeničnih veza dolazi do stvaranja jako
velikog broja kancerogenih supstanci, kao što su benzopireni, heterociklični
amini, ugljovodonici, akrilamidi. Sama kafa pržena na visokoj temperaturi, jer
ona sadrži ulje u sebi, postaje kancerogena. Priča o tome da kofein širi krvne
sudove, u nekoj meri je tačno, širi periferne kapilarne sudove, kada dođe do
naših velikih krvnih sudova kao što su aorta ili velike arterije dolazi do
spajanja krvnih sudova i ta povoljnost nije najbolja.
Kofein deluje na hormonski status, kofein posebno deluje na
neurotransmitere kad su u pitanju hormoni može da podigne nivo kortizola, nivo
adrenalina, noradrenalina što nije potrebno, u nekim situacijama je dobro, ali
u hroničnim situacijama, kada smo govorili o stresu i tim stresnim situacijama,
videli smo da nam je nekad stres potreban. Treba da imamo stresno stanje da
izbegnemo opasnost, kada se pojavi auto koji vozi sumanito, a mi smo na
pešačkom prelazu i brzo smo iskoračili, podići ćemo nivo adrenalina i onda ćemo
se skloniti. Kofein stalno drži organizam u stresnom stanju, to je razlog ako
ujutru ne popijemo kafu da smo u stresnom stanju, mi treba da uđemo u stresnom
stanju počinjemo da podrhtavamo, organizam je navikao da budu u blagom stresnom
stanju. Kofein ako deluje na podizanje nivo kortizola, stvaramo vezu, kada nivo
kortizola ide dole, ide nivo glukoze, kada ide nivo glukoze, ide nivo insulina
i to ima jedan uzajamni- simetrijski tok i dolazi do problema. Kofein deluje na
neurotransmitere, jedan važni neurotransmiter je dehidroektil androsperom koji
podmlađuje telo, deluje na rad i rast našeg tela, pomažući ostalim
neurotransmiterima da bolje budu angažovani, ako se smanji njegov nivo uvodi
telo u dehidrataciju, ćelije počinju da stare, važno je da on dobro
funkcioniše. Gaba, neurotransmiter inhibitor, kočničar u nervnim impulsima.
Gama- amino buterična kiselina, bitna je da dobro funkcioniše naše nervne
ćelije, zaustavlja impuls koji se nekontrolisano širio na našim neuronima i
nervnim vlaknima, imamo acetil- holin koji pospešuje limfe da se prenose do
sinapse u sledeću ćeliju, GABA koja inhibira to.
Kofein i tu ima uticaja, on deluje da praktično smanji nivo
gama-amino buterične kiseline.
Kofein nam daje prividnu energiju, njegovo zadržavanje u telu je prisutno preko
72 h i naučnici tvrde da potpuno izbacivanje kofeina iz tela, ne postoji koji
uzima kofeinskih napitaka. Kofein je vrlo nepoželjan. Stalno je tu ubačen u masne
ćelije, ali ako se izbaci, nije strašno ako on ostane u organizmu. Možemo
zaključiti da kofein podiže nivo energije kroz ovaj proces, drži budnim, podiže
nivo dopamina (neurotransmitera) može ga podići do visokih granica. Visok nivo
dopamina nije dobar, prisutan je kod osoba koje imaju mentalne poremećaje i to
nije dobro.
Dopamin nam daje zadovoljstvo nečim, ako vidimo i oduševimo se nečim. Ako
vidimo lepotu nečega, ako se nađemo na planini vidimo zelenilo, proleće sve
cveta, skače nivo dopamina. Isto tako ako se oduševimo nekim lepim događajem.
Ako nas kofein stalno drži u stanju napetosti i burnog stanja, to nam govori da
on stvara energiju na račun drugih organa, kofein ima sposobnost da povlači
energiju iz vitalnih organa u telu, dajući energiju mozgu da se bolje
skoncetriše.
Dobre strane kofeina su trenutnog efekta. Šta znači ako naša jetra, bubrezi,
srce nema dovoljno energije, možemo reći da su vitalno ugroženi. Lepo reaguje u
negativnom smislu, šećer je opijat i kofein je opijat.
Mi zašećerimo nešto što je jako gorko, beba će da izbaci gorku stvar. Obično
kada ostane u šoljici od kafe od tečnosti na dnu, gustina. To se može staviti
negde oko ruže ili nekog cveta i korov brzo nestaje. Naučno je dokazano da oko
plantaže kafe ništa ne može da raste, sve je uništeno ispod.
Kofein direktno deluje na rad srca, imamo vezu na nivou
ritma frekvencije srca, dolazi do tahikardija (lupanje srca), to se može lako
zapaziti kada osobe piju previše kola napitaka ili energetiskih napitaka,
zelenog čaja. U tim napicima imamo puno kofeina, kod tih ljudi može doći do
lupanja srca i do stvaranja ekstrasistola (preskakanja srca) gde se dešava, mi
na srcu mišića imamo tzv endozvane mostiće oni prenose električne impulse na
srčani mišić koji na tom nivou stvara otkucaje i impulse.
Kofein deluje na endozvane mostiće remeteći njihov rad
primanja signala. Kofein se stalno meša u naš imuni sistem u kombinaciji sa
šećerima. Kofein se stalno meša u naš imuni sistem, u kombinaciji sa šećerima,
stalno ga izaziva i smanjuje njegov rad, ne znam da li postoje priče kako
navodno možemo da se odbranimo od nekih infekcija, to su neosnovane priče
uzimajući kofeinske napitke, znači pošto deluje na imuni sistem, da on može da
popravi stanje, može delovati samo loše.
Kofein deluje direktno, kafa stvara jake kisele reakcije,
može delovati zajedno u sinergiji negativno, imamo problem kod kofeinskih
napitaka što se uvek kombinuje sa nečim drugim, u kola napicima ili energetskim
napicima imamo kombinaciju taurin, kofein i efedrin. To su tri supstance koje
različito deluju na naš organizam, taurin je kiselina koja se nalazi u mozgu
osoba u višku koji imaju mentalne poremećaje, efedrin je vrsta leka koja deluje
na srčane ritmove, kada imamo kombinaciju kofeina koji remeti srčani rad i
imamo kombinaciju efedrina i taurina koji nam navodno daju energiju trenutnu i
ako to povežemo sa alkoholom, onda ćemo imati pravi „atak“ na naš organizam.
Mladi koji uzimaju te napitke, a sve ih je više izloženi su
daleko većem riziku da dobiju srčane udare ili da dobiju neke poremećaje na
radu srca. Dešavalo se da fatalno završe takve osobe koje su previše uzimale
jednog ili više napitka u kombinaciji sa alkoholom. Imamo i drugih kombinacija
kada se uzimaju i druge vrste opijata kao što su droge. Moramo ih izbaciti. Kofein
sam po sebe deluje negativno i ako se udruži sa ostalim supstancama, stvara
veliki problem. Kafa sadrži ulja koja se zovu kafeoli koji mogu oštetiti
sluzokožu želuca, mogu izazvati gorušicu, hiperaciditet ili kiselinu u želucu.
Ljudi koji piju kafu, osete kiselinu u želucu. Osobe koje
piju puno kafe imaju oštećenja želudačne sluzokože i do oštećenja jednjaka.
Posebno je osetljiv jednjak, vruće ni hladno nije dobro za želudac, mnogi vole
da piju vrću kafu, jednjak u svojoj sluzokoži nema odbrambene sisteme kao
jednjak da luči sluz iz žleždanog tkiva i da zaštiti sluzokožu želuca. Jednjak
je ugrožen ako se previše uzima alkohola, previše kofeinskih napitaka, previše
vrućih jela (čorbe, supe) ili vrući čajevi ili vruća kafa nije dobro za
imunitet.
Ima jedna pesma od Zmaja koja kaže ja ne jedem jelo, ni hladno ni vrelo.
Najbolja hrana ili pića je hrana koja ima temperaturu našeg tela.
Hlorogena kiselina koja se nalazi u kafi, stvara alergije iz druge hrane koje
ne bi bile potencijalno alergične, veliki je okidač za izazivanje alergija.
Osobe koje piju kafu, mogu imati sklonost ka alergijama na koži. Kofeinski
napici koji sadrže šećere kao što su kola napici boje, fosfornu kiselinu su
loše i ta kombinacija je loše. Pogotovo prisustvo fosforne kiseline može
poremetiti disbalans kalcijuma u organizam. Da nedovoljno kalcijuma slabi kosti
i na srčani rad i na dobar odnos elektrolita i tu imamo ako se stvaraju jake
kisele reakcije, možemo zaključiti da je Ca kao neutralizator bazni mineral
ugrožen u njenoj aktivnosti. Koliko je to prisustvo kofeina u određenim
namirnicama? Koja je dozvoljena doza kofeina da bi naše telo izašlo na kraj?
U doziranoj dozi kofeina sa kojim telo može da se izbori, telo ima opterećenje da se
izbori sa tim, oko 20 mg. U jednoj šolji kafe ima oko 120 mg kofeina, jedna
šoljice kafe sadrži 6 puta više od dozvoljene koncetracije, u šolji zelenog
čaja imamo 50 mg kofeina, postoje antioksidansi u njemu i mogu biti korisni,
ali moramo proceniti kolika je štetnost u drugim namirnicama. Mi ne znamo kako
i koji sastojak deluje na naše telo i u
kakvoj kombinaciji neki sastojci mogu napraviti, izvesti neke procese koji mogu
dovesti do poremećaja, to je tajna!
Za neke znamo kao što je kofein, beta- karoten, antocianini.
Malo se zna o tome šta sadrži neka namirnica. Zamislimo sada kada unesemo pet
namirnica istovremeno imamo 2. 500 supstanci.
Neke se podudaraju, možemo svesti na 1.000- 1.500 različitih. Šta se dešava u
tim kombinacijama, to je teško utvrditi. Dobar izbor će nam omogućiti da imamo
manji „atak“ na naše ćelije, tkiva. To je razlog da treba povesti računa. Kafa
sadrži sama po sebi 100 jedinjenja tu je metanol, etanol, fenol, ugljenik-
sulfid, katehol, amonijak.
Stimulans stimuliše, teobromin u čokoladi je stimulans, teofilini iz raznih vrsta
čajeva osim naših domaćih su stimulansi, to su alkaloidi grupa metil- ksantina
koja stimuliše nešto u našem organizmu, naš mozak, naše nervne ćelije da rade
pojačano i to su njihovi dobri efekti, ali siguran sam u to da naš organizam
ima unutarnje stimulatore, neurotransmiteri, seratonin, endorfin, CCK hormoni,
dopamin, epinefine to je dobro za naše telo. Mi hoćemo da se dopingujemo, da
napravimo veštačku stimulaciju ne bi li bolje funkionisao.
Čovek ako je u toku dana radio, on će osetiti umor kada
padne veče. Umor je signal da treba da se odmorimo, najbolji odmor je san. Da
bi mi dobili energiju, mi moramo dobiti stimulans da bi nastavili sa radom,
najbolje je prirodnim putem ako osetimo umor, da se isključimo i da odemo da se
odmorimo, da ujutru budemo sveži i ustanemo spremni za novi posao. Postoji
grupa ljudi 20 % odmah reaguju na stimulasne, čim popiju malo kofeina počinje
podrhtavanje, da se tresu, u principu kako na neke senzibilne (osetljive) ljude
deluje takva vrsta stimulansa.Šta je sa kombinacijom kofeina i mleka, stvaraju
se kalcifikati jedinjenja koja želudac ne može da prepozna i evo gorušice. Isto
tako kada kažu „bez kofeina“ to je problem, kada se odstranjuje kofein iz kafe
koriste se kiseline koje treba da ostvare to, nikad u potpunosti ne eliminišu kofein.
Imamo posledice kiselina koje prave štetu, podrbno osteljivost kada su u
pitanju kofeinski napici mogu biti osetljivost na deci,najbolja stimulacija je
ono što dobijamo sa spoljašne strane, a deluje na unutrašnje stimulanse, osećaj
lepog, dobrog, osećaj buđenja što mu pričinjava zadovoljstva.
Kada ujutru uzmemo kafu, kofein je jak diueretik, jedna
šoljica izbaci 5-6 šoljica vode. U jutrnjim časovima uzmemo kafu umesto čaše
tople vode, krv se zgušnjava i skaču nivo trombocita, kod osoba sa
aterosklerozom može doći do infarkta
srca ili mozga, infarkti se dešavaju upravo u periodu vremena između 3 -4 noću
i 9-10 ujutru kada nema puno vode.
Pušenje, nikotin i kofein su jako dobri prijatelji. Nikotin
i kofein, kofein nas uvodi u stresno stanje, podiže nivo kortizola, nivo
kortizola ide gore, podiže se da bi neutralisao stres, kofein ga podigne još
više, a nikotin ima dejstvo da ublaži kofeina i onda nas on kao „opusti“,
dolazi do suženja krvnih sudova, dolazi do spazma. Postoje i preduslovi da
određena osoba može imati zdravstvene poremećaje koji su prisutni aritmije srca
, povišen holesterol, visok krvni pritisak, povišenu masnoću u krvi sko na to
dodamo još nešto pored stresnog stanja kao što je slučaj ispijanje te kafe
ujutru možemo imati fatalne posledice. Kafa stvara zavisnost onda ćemo pomoći
osobi da izbegne sve probleme koji mogu nastati zbog nepažnje ili neznanja, ali
nekad nije dovoljno ni neznanje, nego zbog loših navika i zavisnosti.
Kada imamo znanje, da to znanje prenesemo na drugoga, da ga
uputimo.
Da li je dozvoljeno dve ili tri kafe dnevno? Nije dobro
nijedna šoljica kafe.
Kada je u pitanju teobromin, teobromin je jedan stimulans,
on deluje stimulirajući naše nervne ćelije da osete zadovoljstvo, imamo ga
najviše u čokoladi, imamo kofeina i teofilina i teobromina.
Teobromin može delovati na podizanje nivoa nekih tkiva, za
ubrzan rast tkiva prostata, teobromin abnormalno podstiče rast tumora dojke,
prostate. Teobromin može imati loše efekte kod osoba koje imaju takve promene,
u čokoladi imamo 50 % šećera, šećeri hrane ćelije tumora, da udružen teobromin
nisu dobri prijatelji ćelija posebno onih kod kojih je došlo do promene.
Kakao je jak antioksidans, ne kažem da nema antioksidativnih
stvari u kakau, imamo i loše.
Коментари
Постави коментар