U sadejsvu sa drugim supstancama koje se nalaze u tim biljkama, biljke se brane od njihovog lomljenja, recimo kada erlant koga ima u severnom delu Evrope i u Americi, to je jedna vrsta životinja i kada prilaze drvetu kao što je Akacija ili bagrem onda ona uzimajući to lišće, o kada dođe do jedne granične vrednosti onda biljka počinje da luči feromone, supstance koje daju do znanja da treba da prestane da gricka lišće na tom drvetu negoda pređe na sledeće drvo ali ne odmah susedno nego još malo, jer ti feromoni deluju tako da je miris jedan koji odvraća životinju da dalje nastavi da remeti tu ravnotežu u prirodi i ona one desetak metara dalje, pa dvadesetak i počne da uzima drugo lišće.
Recimo gusenica kada dođe na neko lišće i onda list dozvoli da gusenica uzme, da ga načne i pojede ali odmah počinje da luči svoje mirise i određene supstance koje je neutrališu i udaraju, pređu na sledeću.
Naučnici su utvrdili, posebno profesor Stefan Pčeninski, koji je napisao knjigu, koji su utvrdili da je kofein u najvećoj meri mutagen, on može da izvrši mutaciju na nivou gena.
Slika 3. Zavisnost od kafe
Kofein koga ima najviše u kafi može da prodre u placentu majke u trudnoći i da dođe do testisa bebe i da ošteti testise, njegovo dejstvo je veoma zabrinjavajuće kada je u pitanju slabost organizma i kada imamo puno toksina drugih koji zajedno u sinergiji stvaraju napad na naš organizam.
Kofein kako stvara zavisnost, on uđe u jedan deo našeg mozga koji se zove nukleus akumens i tada mozak počinje da luči beta endrofine i poznata je činjenica da endrofini uvek daju lepo raspoloženje i podignu nivo budnosti i mi se osećamo lepo ali oni drugi koji ne uzimaju kofeinske napitke isto tako mogu da se osećaju lepo.
Mi imamo naše neurotransmitere koji nam daju lepa osećanja, to su naši endorfini koji se luče kada smo raspoloženi, kada volimo kada imamo u sebi pozitivnu energiju i kada smo zadovoljni.
Jedan od poznatih neurotransmitera je adenozin, međutim kada uđe kofein u naše telo onda on bude nadmoćniji od adenozina i prosto ga potisne, i onda kofein počinje da caruje, adenozin je negde u telu ali nema veliku ulogu i kofein preuzima njegovu ulogu.
Zato i jeste problem kada se odvikavamo od pijenja napitaka sa kofeinom, da dođe do glavobolje, mozak naređuje da se izazobve glavobolja, suže se krvni sudovi, da bi se dopingovali kofeinom i onda dovoljno je da uzmemo jedan ili dva gutljaja kafe i da glavobolja popusti, i to traje do desetak dana, ali u većem broju slučajeva se izazove glavobolja, i tada bi bilo dobro da stavimo u frižider jednu šolju kafe pa da onda kada dođe problem, mi uzmemo dva, tri gutljaja, naš mozak dobije kofein i on se smiri, i onda adenozin počinje da se vraća polako u naš mozak i onda dolazi do susreta, izlazi kofein ulazi adenozin i mi se posle desetak dana vraćamo u jedno normalno stanje gde imamo ono što proizvodi naše telo, ne unosimo te stimulanse.
Kofein podigne nivo adenozin-monofosfata, to je prekursor adenozin tri fosfata koji nam daje energiju, negde za 1200 puta u ileomu, gde se vrši apsorbovanje hranljivih sastojaka, on podiže nivo adenozin-monofosfata za 1200 puta, praktično podiže njegovu apsorbovanost za jako veliki procenat, onda mi dobijemo energiju.
Kada imamo tako veliku koncentraciju tog energetskog potencijala onda i tu postoje enzimi, enzimi se uključuju i treba da razlože adenozin-monofosfat a to radi enzim fosfodiesteraza koji treba da razloži tako veliku količinu adenozin- monofosfata, obično je nema dovoljno i onda dolazi zbog povišenog nivoa adenozin-monofosfata do nekontrolisanog rasta nekih tkiva,posebno onih tkiva koji su već došli u neku mutaciju, kao što su tkivo ciste na dojci, adeno ciste na dojci, i one počinju da rastu, taj proces pospešuje nastanak ovih stanja.
Коментари
Постави коментар