Kako dolazi do
mutacija na nivou gena, šta je kancer?
Nekontrolisano
razmnožavanje ćelija koje su oštećene i pretrpele mutaciju, tada dolazi do
nekontrolisanog razmožavanja, uvodi u stvaranje tumoridnih tkiva i ponekim
kasnijim fazama ta tkiva mogu preći u druge organe, zagospodariti telom.
Slika 1. Kancerogene ćelije
Kancerogene
ćelije su one ćelije koje ne možemo kontrolisati gde naš imuni sistem nema
uticaja.
Mi kroz genetiku
prenosimo mutacije u našim genima koje nisu postale vidljive, kancerogene
ćelije idu sledećim procesom, kako se razvija kancer, imamo prvi stupanj:
Inicijacija- nešto se inicira, seme je zasejano i ono je tu, miruje. Kao kada
stavimo semenke u zemlju i one ne niknu, nego ostanu u zemljištu, nemaju
svetlost, nemaju vodu, sunčevu energiju.
Imamo kancerogene
ćelije, znači došlo je do mutacija u genima, gen je oštećen, ali miruje do
proliteracije- do razvoja. Često smo izloženi inicijaciji, neke kancerogene
ćelije mogu biti zasejano seme da miruje od 5 do 45 godina, kod kancera pluća,
naučnici su utvrdili da može da miruje ćelija koja je mutirala do 10 godina i
da se odjednom pojavi promoter da promoviše rast i da bukne odjednom. Kod
kancera dojke to je kraće vreme od 5, 12 pa do 20 godina.
Slika 2. DNK hromozom
Kod kancera rektuma
isto. Uvek postoji seme koje je zasejano, sada u prvoj fazi je nabolje stanje,
može da stoji dugo i dok mi to ne iniciramo, posle faza inicijacije dolazi faza
proliteracija, promocija kada nešto se pojavi okidač da to seme nikne, sunčeva
energija je stigla, stigla voda i evo seme počinje da klija, naišlo je stresno
stanje, neka loša hrana, pojačala se mutacija na nivou gena, gen je isključen
duže vreme dugo vremena i evo promocije.
U fazi promocije možemo puno da uradimo, to je faza da zaustavimo, mi imamo
rast tumora, ali nemamo njegovo rasipanje po organizmu, imamo samo rast i tu
možemo da zaustavimo.
Kada nemamo više
kontrolu, kada rast ide velikom brzinom, govorimo o fazi progresije dolazi do
razmonažavanja ćelija takvom brzinom na lokalnom nivou, zatim na prodoru ćelija
u druge susedne organe i dolazi do metaprocesa (metastaziranje) i završava se
letalno (smrću), ne može da izdrži nalet velikog broja ćelija. Te ćelije koje
su mutirale, počinju da preovlađuju u organizmu i dolazi do pobede.
Šta se može
učiniti u prve dve faze, možda i u trećoj fazi? Rađeno je istraživanje koje je
radio Kembel dokazao je promoter neke kancerogene supstance, aflatoksin može
biti kazein iz mleka, videli smo da davanjem određenog procenta kazeina i
aflatoksina da će tumor rasti, tako isto sa drugim namirnicama.
Hrana može biti
promoter nastanka preobražaja naših ćelija, kancerogene ćelije su naše ćelije
koje su nekad bile dobre, a sada su počele da se razmnožavaju pod uticajem
uništenja gena koje su proizvodili i pravilno razmnožavanje i koji su
dozvoljavali da se ćelija razmnožava normalno, kada je došlo do mutacije,
oštećenja gena onda dolazi do tog poremećaja.
U našem organizmu imamo na
hromozomu 17, tumorski protein koji deluje protiv kancerogenih ćelija, taj
protein TP-53 on stalno luči protein TP-53 koji ubija kancerogene ćelije, mi
svakodnevno proizvodimo određeni broj kancerogenih ćelija, stariji više zbog
starosti, manjka enzima, manjka melatonina, manjka hormona zbog antioksidanasa.
Ali u svakom
slučaju, svi mi dnevno proizvodimo određeni broj kancerogenih ćelija, da nije
našeg dobro imunog sistema i da nije ovih nekih proteina koji napadaju tumorska
tkiva, mi bi se razboljevali svaki dan i bili bolesni i brzo bi umirali.
Organizam ima svoje „oružje“ koje uništava kancerogene procese ili ih zaustavi
da ne napreduju ili ih uništi te ćelije i dolazi do obnavljanja naših ćelija. U
roku od 24 h to se svakodnevno dešava, stalno imamo obnavljanje i napad na naše
ćelije.
Ujutru kada ustanemo, naši geni počinju da se bude, kada spavamo naši
geni se popravljaju, dnk ćelije, tumorske ćelije TP- 53 napadaju i popravljaju
greške. Imamo i druge proteine koji se nalaze u telu, tu su limfociti,
antioksidansi koji smanjuju broj slobodnih radikala, ako mi imamo dovoljan broj
antioksidanasa, nećemo imati veliki broj slobodnih radikala, naši geni će
mirovati, neće biti napadnuti, neće doći do mutacije na njima oni će mirovati,
neće lučiti proteine.
Geni mogu da luče različite proteine, sve zavisi od toga
čime ih mi snabdevamo, ovom vrstom napada ili ovom vrstom inicijacije, kako mi
delujemo na njihovu aktivnost.
Da li ćemo ih
aktivirati da rade, da luče proteine koje će braniti naše telo od neprijatelja
ili će prestati da luči te proteine. Mi možemo aktivirati naše gene koje smo
preneli od potomaka kao gen kancera, taj gen za kancer dojke, možemo ga preneti
od naše majke, ali on ne može da se aktivira, ali ga možemo aktivirati, ne dira
ga niko, miruje. Ako gene ne aktiviramo , ne diramo, ne stimulišemo, ne šaljemo
signal da se oni pokrenu oni će mirovati.
Nažalost, mi imamo puno sredstava i oružja
kojima možemo aktivirati određeni gen koje smo preneli od naših predaka.
Aktiviramo gene za dijabetes, kancer, visok krvni pritisak, visok holesterol.
Коментари
Постави коментар