Ako imamo emocije
koje su loše i ako se danas emocionalno loše osećamo, ako smo napeti, ljuti,
pod stresom, imamo tugu,raspoloženje koje izaziva bes, onda telo stvara kisele
reakcije, a kisele reakcije stvaraju veliku koncentraciju slobodnih radikala, a
slobodni radikali opet zajedno stvaraju otpadne kiseline, dolazi do
intoksikacije tela.
Slika 1. Loše emocionalne navike koje su povezane sa zavisnošću, dovode do autoimunih oboljenja.
To je taj problem kod preterano kiselih reakcija koje se
dešavaju u našem telu i naravno kao posledica toga mogu nastati različite
bolesti, to je sve jako bitno da imam dobar odnos kiselih i baznih reakcija i
rekli smo koji bazni minerali neutrališu te jake kiseline, kisele reakcije koje
su posledica neke hrane,emocionalnih stanja ili stanja iz okruženja, kako
okruženje deluje na naše telo i um.
Kalcijum i natrijum su bazni minerali, oni
neutrališu te kisele reakcije, ali ako su preterano kisele reakcije, uzmimo
npr. da imamo lošu hranu, da imamo loše emocije, emocije koje nam daju loše
raspoloženje, uz to imamo loše okruženje, mislim na okruženje fizičko okolo, vremenski
uslovi utiču na jako mali procenat ljudi koji su zatrovali organizam dobro,
izraženo je kod ljudi starosne dobi koji su jako zatrovani toksinima.
Nemamo dovoljno
fizičke aktivnosti, sna, mi ćemo imati ogromnu koncetraciju tih otpadnih
kiselina iz slobodnih radikala koji će stalno napadati naše gene, naše ćelije,
naš imuni- sistem i naravno možemo ući u stanje disbalansa u organizmu što
proizvodi posledicu razboljevanja, da li su to mlađe ili starije osobe srednjih
godina, svejedno.
Ko god ima takav
jedan stil života ili ne vodi računa o sebi i ne voli sebe, možemo reći da čim
on ne vodi računa o sebi, on ne voli sebe. Nikako ne mogu da razumem ljude koji
rade protiv sebe, kako može da radi drugačije, ali ne on radi protiv sebe, zato
što je ušao u zavisnost. Stvorio je naviku lošu i ne može tako lako da je
otarasi ili da je izbegne.
Moramo da malo
povedemo računa više o tome i stvarno da razmišljamo o sebi, imamo li naše
vrednosti, imamo li mi nešto što treba
da kod nas promenimo, možemo li nešto da promenimo, možemo kako ne možemo, i
ako to uradimo onda ćemo sigurno popraviti naše stanje, manje ćemo se
razboljevati, stvarno je kritična situacija.
Najnovije
istraživanje govori i to da počinjemo u Srbiji i na Balkanu uopšte, mi ovde
prednjačimo i prvi smo po broju brzih umiranja,ljudi praktično brže se razbole i brže i umiru. To što je
život produžen, to ne znači ništa, ako ćemo mi biti iznemogla bića koja će
jedva da hodaju od nekik 45, 50- tih godina, pa da dožive 70, 80.
Ovi što imaju 90
godina, to su sve osobe koje su imale bolji život, koji su jeli bolju hranu,
koji su imali manje stresa, ali kako idu nove generacije život će se sigurno
skraćivati, tu nema dileme.
Oni će se
pridržavati terapija, lekova, dijagnostika, ali nije to život.
Čovek treba da
bude vitalan, dokle god može da živi, da se kreće i da sam sebe opslužuje i da
nije propao, uronuo, u skladu sa svojim godinama, biološko starenje je ok.
Ali ovo, starenje
kako ide, to je sve veći broj iznemoglih lica koji se nalaze kao invalidi u domovima
starih itd. Ima puno mladih ljudi koji su bolesni, dece nije dobra situacija,
brzo starimo.
Skraćuju nam se
telomere i mi brzo starimo i to je problem.
Post mora da se
uvodi postepeno, ne naglo posebno kod osobe koje su gojazne, ekstremno gojazne,
ne treba da gube težinu brzo, nego da to ide polako.
Obično se te
vrste težine ne dobijaju tako brzo,ne može da neko za mesec dana dobije 10 kg,
može ako postoji neki poremećaj metabolizma, ekstremni poremećaji.
Post je bitan,
post je potreban, važan za uzdržavanje od jela, da li jedemo puno ili malo, ne
treba puno da jedemo hrane, nego malu količinu hrane.
Zavisi koliko se
trošimo, ne možemo mi jesti puno hrane ako imamo nikakav oblik aktivnosti ni
umne ni fizičke, ako sedimo, ne radimo ništa fizički ni umno i sad mi da jedemo
isto.
Da uzmemo hranu u
skladu sa našim aktivnostima i da ne bude kisela.
Коментари
Постави коментар