Prirodni saveznik u borbi protiv kancera: Moć praha od pšenične trave i mladog ječma

 Super oksid dismutaze imamo najviše u živim namirnicama voću i povrću, a najviše u mladom klasu pšenice, od pšenice maloj koja raste 10 cm gde imamo puno hlorofila, vitamina, minerala.

Slika 1. Prah od mladog ječma

Imamo mi i u prahu mladog ječma, mlade pšenice i to možemo da dodajemo da ojačamo imuni sistem uz med, polena, propolisa, tople vode i praha i ojačaćemo imuni sistem. Beli luk odličan može da se kombinuje sa hidratnom hranom, povćem. Crni beli luk koji ne miriše, Bože moj, šta je to neki mutant?

Fermentacijom se on dobija, stavi se beli luk pa fermentiše, ne može biti ako nema te ljutine, ta ljutina daje tu se nalazi enzimi, materije koje deluju nauništavanje virusa, bakterija, kanceroidnih ćelija, proširenja krvnih sudova, razređenje krvi. Imamo 40 različitih materija koje su korisne za naše zdravlje,beli luk je nezamenjiv.

Ako hoćemo da imamo što manje virusnih infekcija, gljivičnih i bakterijskih infekcija, ako želimo da ne budemo često prehlađeni, beli luk je jedna od najboljih namirnica i najboljih lekova u prevenciji. Super- oksid dismutaza, imamo tu u prahu i to možemo da koristimo, možemo staviti jednu kašiku u neku kašu malo je gorko, ali ništa strašno.

          

Slika 2. Beli luk

Metionin- reduktaza koja napade vodonikove perokside, slobodne radikale. Katalaza jak enzim koji deluje na slobodne radikale. Enzimi su nezamenjivi. Proizvode se sintetički enzimi, što je dobro i to je način da spašavamo živote nekih ljudi, posebno imamo digestivne enzime koje se koriste u boljem radu varenja kao što je pankreatin. Kako dolazi do mutacija na nivou gena, šta je kancer?

Nekontrolisano razmnožavanje ćelija koje su oštećene i pretrpele mutaciju, tada dolazi do nekontrolisanog razmožavanja, uvodi u stvaranje tumoridnih tkiva i ponekim kasnijim fazama ta tkiva mogu preći u druge organe, zagospodariti telom. Kancerogene ćelije su one ćelije koje ne možemo kontrolisati gde naš imuni sistem nema uticaja. Mi kroz genetiku prenosimo mutacije u našim genima koje nisu postale vidljive, kancerogene ćelije idu sledećim procesom, kako se razvija kancer, imamo prvi stupanj: Inicijacija- nešto se inicira, seme je zasejano i ono je tu, miruje. Kao kada stavimo semenke u zemlju i one ne niknu, nego ostanu u zemljištu, nemaju svetlost, nemaju vodu, sunčevu energiju. Imamo kancerogene ćelije, znači došlo je do mutacija u genima, gen je oštećen, ali miruje do proliteracije- do razvoja.

Slika 3. Stadijum razvoj kancera

Često smo izloženi inicijaciji, neke kancerogene ćelije mogu biti zasejano seme da miruje od 5 do 45 godina, kod kancera pluća, naučnici su utvrdili da može da miruje ćelija koja je mutirala do 10 godina i da se odjednom pojavi promoter da promoviše rast i da bukne odjednom. Kod kancera dojke to je kraće vreme od 5, 12 pa do 20 godina. Kod kancera rektuma isto. Uvek postoji seme koje je zasejano, sada u prvoj fazi je nabolje stanje, može da stoji dugo i dok mi to ne iniciramo, posle faza inicijacije dolazi faza proliteracija, promocija kada nešto se pojavi okidač da to seme nikne, sunčeva energija je stigla, stigla voda i evo seme počinje da klija, naišlo je stresno stanje, neka loša hrana, pojačala se mutacija na nivou gena, gen je isključen duže vreme dugo vremena i evo promocije.

U fazi promocije možemo puno da uradimo, to je faza da zaustavimo, mi imamo rast tumora, ali nemamo njegovo rasipanje po organizmu, imamo samo rast i tu možemo da zaustavimo.

Kada nemamo višekontrolu, kada rast ide velikom brzinom, govorimo o fazi progresije dolazi do razmonažavanja ćelija takvom brzinom na lokalnom nivou, zatim na prodoru ćelija u druge susedne organe i dolazi do metaprocesa (metastaziranje) i završava se letalno (smrću), ne može da izdrži nalet velikog broja ćelija.

Te ćelije koje su mutirale, počinju da preovlađuju u organizmu i dolazi do pobede.

Šta se može učiniti u prve dve faze, možda i u trećoj fazi?

Rađeno je istraživanje koje je radio Kembel dokazao je promoter neke kancerogene supstance, aflatoksin može biti kazein iz mleka, videli smo da davanjem određenog procenta kazeina i aflatoksina da će tumor rasti, tako isto sa drugim namirnicama. Hrana može biti promoter nastanka preobražaja naših ćelija, kancerogene ćelije su naše ćelije koje su nekad bile dobre, a sada su počele da se razmnožavaju pod uticajem uništenja gena koje su proizvodili i pravilno razmnožavanje i koji su dozvoljavali da se ćelija razmnožava normalno, kada je došlo do mutacije, oštećenja gena onda dolazi do tog poremećaja. U našem organizmu imamo na hromozomu 17, tumorski protein koji deluje protiv kancerogenih ćelija, taj protein TP-53 on stalno luči protein TP-53 koji ubija kancerogene ćelije, mi svakodnevno proizvodimo određeni broj kancerogenih ćelija, stariji više zbog starosti, manjka enzima, manjka melatonina, manjka hormona zbog antioksidanasa.

Slika 4. Razvoj kancera dojke

Ali u svakom slučaju, svi mi dnevno proizvodimo određeni broj kancerogenih ćelija, da nije našeg dobro imunog sistema i da nije ovih nekih proteina koji napadaju tumorska tkiva, mi bi se razboljevali svaki dan i bili bolesni i brzo bi umirali.

Organizam ima svoje „oružje“ koje uništava kancerogene procese ili ih zaustavi da ne napreduju ili ih uništi te ćelije i dolazi do obnavljanja naših ćelija.

U roku od 24 h to se svakodnevno dešava, stalno imamo obnavljanje i napad na naše ćelije. Ujutru kada ustanemo, naši geni počinju da se bude, kada spavamo naši geni se popravljaju, dnk ćelije, tumorske ćelije TP- 53 napadaju i popravljaju greške.

Imamo i druge proteine koji se nalaze u telu, tu su limfociti, antioksidansi koji smanjuju broj slobodnih radikala, ako mi imamo dovoljan broj antioksidanasa, nećemo imati veliki broj slobodnih radikala, naši geni će mirovati, neće biti napadnuti, neće doći do mutacije na njima oni će mirovati, neće lučiti proteine. Geni mogu da luče različite proteine, sve zavisi od toga čime ih mi snabdevamo, ovom vrstom napada ili ovom vrstom inicijacije, kako mi delujemo na njihovu aktivnost.

Da li ćemo ih aktivirati da rade, da luče proteine koje će braniti naše telo od neprijatelja ili će prestati da luči te proteine.

Mi možemo aktivirati naše gene koje smo preneli od potomaka kao gen kancera, taj gen za kancer dojke, možemo ga preneti od naše majke, ali on ne može da se aktivira, ali ga možemo aktivirati, ne dira ga niko, miruje. Ako gene ne aktiviramo , ne diramo, ne stimulišemo, ne šaljemo signal da se oni pokrenu oni će mirovati.

Nažalost, mi imamo puno sredstava i oružja kojima možemo aktivirati određeni gen koje smo preneli od naših predaka.

Aktiviramo gene za dijabetes, kancer, visok krvni pritisak, visok holesterol.

Svojim načinom života aktiviramo sve to, onda se uvek „vadimo“, takva nam je genetika.

Jeste mnogo šta u genima, zaista prenosimo gene naših roditelja, pola- pola, 50 % majke -50 % oca, ali mi pravimo novu kombinaciju naših gena, sada kada mi prenesemo na naše potomstvo naše gene na našu genetiku, nećemo preneti iste gene od naših roditelja, nego ćemo preneti nove kombinacije gena od mame i tate koje smo primili. Kako su stvorene nove kombinacije?
Imaćemo određene aktivnosti ili neaktivnosti tih gena. Kod kancera, uvek su u pitanju aktivacija i deaktivacija gena.

Hrana koju unosimo može biti okidač za razmnožavanje kancerogenih ćelija, koja je to hrana koja može biti potencijalno iritator nastanka kancera i da napada naše dobre ćelije i naš imuni sistem?

Prerađena hrana, beli šećer.

Kancerogene ćelije najbolje funkcionišu kada imaju beli šećer, one se hrane šećerom, trans- masti. Konzumni beli šećeri su najopasniji, ali imamo tu puno teorija o kanceru.